На простору Мрковића налазе се средњовјековни споменици,
Стећци. Мрковићи се први пут спомињу око 1850. године, када су се налазили под
беговатом бега Халачевића, а у џемату Хреша. Тадашљи џематбаша џемата Хреша је
био Вукан Марјановић. Од формирања општина које чине град Сарајево, Мрковићи су
се налазили у саставу општине Центар. Мрковићи су од распада Југославије 1991.
па до прољећа 1996. били у саставу Републике Српске. Заједно са
Нахоревом,Вићом,Пољинама,Радавом и Јагомиром чинили су Српску општину Центар.
Српски борци су бранили Мрковиће све до Дејтонског споразума, када су Мрковићи
припали Федерацији БиХ.
Мрковићи су насељено мјесто у мјесној заједници Храстови-Мрковићи, општина Центар, град Сарајево, БиХ. Насеље се налази на око 15 минута вожње од Башчаршије. Мрковићи се налазе скоро на самој граници између Федерације БиХ и Републике Српске. Од стадиона Кошево су удаљени 3 км. Из насеља се пружа величанствен поглед на Сарајевску котлину, као и на сам град. Од границе са Републиком Српском су удаљени 2.730 м. Природа и крајолик су толико лијепи, да једноставно никога не могу оставити равнодушним.
Мрковићи су насељено мјесто у мјесној заједници Храстови-Мрковићи, општина Центар, град Сарајево, БиХ. Насеље се налази на око 15 минута вожње од Башчаршије. Мрковићи се налазе скоро на самој граници између Федерације БиХ и Републике Српске. Од стадиона Кошево су удаљени 3 км. Из насеља се пружа величанствен поглед на Сарајевску котлину, као и на сам град. Од границе са Републиком Српском су удаљени 2.730 м. Природа и крајолик су толико лијепи, да једноставно никога не могу оставити равнодушним.
Становништво Мрковића 1991. године.
Срби
Муслимани
Хрвати
Југословени
|
231
1
|